Šta ako ste se zadihali?

U zadihavanje možete ući pred zaron i tokom ronjenja.

Pred zaron, u zadihavanje nas može uvesti loša kondicija i otežano opremanje na površini ustalasanog mora. Jaka površinska struja vode nas tera da aktivnim radom perajima održavamo sebe u mestu ili plivamo ka sidrenom konopu niz koji treba da zaronimo.

U ovakvim situacijama treba da obavestite para i vođu grupe da ste se zadihali. Kako bi vođa grupe sačekao sa uronom i dao vam vremena da se odmorite i uspostavite normalno disanje, pa tek onda krenete u zaron.

U zaron ne smete krenuti zadihani, jer se sa povećanjem dubine i pritiska povećava gustina vazduha koji dišete. Vaša zadihanost začeta na površini samo bi se povećala pod vodom, što bi moglo da vas uvede u paniku i povećanu potrošnju vazduha koji dišete.

Da bi sprečili zadihavanje ronilaca na površini u jakoj vodenoj struji, pred zaron se na vodu niz struju sa broda polaže konop. Na kraju konopa je vezan pojas za spasavanje ili plovni objekat za koji se ronioci pred zaron drže, dok se grupa ne okupi i spremi za zaron.

Zadihavanje pod vodom još može izazvati:

  • izvodjenje radova pod vodom
  • ronjenje u struji vode
  • iznenadna stresna situacija pod vodom (koja će ubrzati rad srca i disanje, koje će
    postati plitko)

U ovakvim situacijama ronilac treba da se uhvati za neku stenu, smanji aktivnost, i dubokim udasima i izdasima treba da uspostavi smireno, normalno disanje. Jer ako to ne učini, može
doći do gubitka svesti.

Komentara (0)
Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *