Edukacija

11. avgusta 2018. | 65 2 min.

Zašto ne možemo ustanoviti iz kog pravca nam dolazi zvuk?

Čovek je kao biće evolucijom prilagođen za život na kopnu u vazdušnom okruženju, te je i njegov slušni aparat evolucijom prilagođen funkcionisanju u ovakvim uslovima gde se zvuk kreće brzinom od oko 340 m/sec.

U takvim uslovima, pravac iz koga dolazi zvuk, čovek određuje na osnovu kašnjenja dolaska zvuka u levo i desno uvo. To malo kašnjenje (0,00003 sekunde), u vazdušnoj sredini čoveku daje preciznost i omogućava lociranje mesta izvora zvuka sa greškom do 3o. Kod izvežbanijih ljudi ta greška u lociranju mesta izvora zvuka je još manja i kreće se oko 1o.

Pod vodom situacija je drugačija. Voda je 780-788 puta gušća sredina od vazduha (zavisno da li je slatka ili slana voda) te je zbog manjeg međumolekularnog rastojanja, brzina kretanja zvuka veća i iznosi oko 1480 m/sec. Zbog ove povećane brzine, za naše uho je neuhvatljiva razlika u dolasku zvuka u levo i desno uho. Zvuk skoro istovremeno dolazi do oba uha, pa je pod vodom praktično nemoguće odrediti iz kog pravca stiže zvuk, a greška u lociranju zvuka pod vodom se kreće od 15o pa čak do 180o.

Zbog ovog, pod vodom se ne možemo orjentisati na osnovu zvuka, osim što na osnovu slabljenja ili jačanja zvuka možemo zaključiti da li nam se izvor zvuka približava ili udaljava. Ovo je bitno ako se nalazimo u fazi izrona, kada je bolje sačekati na bezbednoj dubini, da čujemo da se zvuk motornog pogona plovila čuje sve tiše, što znači da se plovilo udaljava od nas i da je bezbedno da nastavimo sa izronom.